Тишти ме оволика радост
безброј пољубаца је то у крви
мелем од цвећа убризган
на свежим обрвама млека
јутром трипут умивеним,
и чешљам се у теби, Господе
и буним препуштено
кад ме толико волиш,
кад то двоумом заборавим
превиђајући се у питањима
у смрти распуштеним
колико је пред страшилом лепо
у Твом Царству посејан бити.

 

 

 

Advertisements