У глади се човек спознаје какав је
када похлепа удари на сва звона
као слободна пљувачка на усни
на такво задовољство се пецају малодушни
који себе правдају немаштином
па се у свој грех затворе као неверници
као мајмуни у свом чишћењу од бува
мењајући ново за старо као да никад
у бољитку нису сталожени били
а онда куну се, горчина је то света
која пуни срце камењима са пучине
тада слегну раменима па након неуспеле молитве
стављају руке у џепове журећи тамо
где је некад била Црква а сада кафана.

 

 

 

Advertisements