Недостају ми сви који дишу
они за које немам у друштву снаге,
када их видим и када их мрзим
њих, којима не дам ни филера наде,
одмеравам их увек и презирем стално
што ме не виде или кад виде заволе,
та, ја не желим вољен бити!
то је сав мој у души амбис, бол и чемер,
али онда сви напади прођу и зуби
утрну од досадних истина, права,
тада само чежња остаје и понека љубав
једина искра која ме представља.

 

 

Advertisements