– Мама, да ли Бог постоји? – пита старија ћерка са својих малених четири године постојања
– Постоји! – рече мама не двоумећи се нимало
– Зашто га онда не видимо као друге људе? – упита она
– Видимо Га у Цркви душо… – рече мама
– Да, али тамо Га видимо само на иконама. Не видимо га очима поред нас –додаде малецка

(Драмска пауза, мама хвата залет да пронађе адекватну мисао али остајући негде између прекида мисли)

– Да ли је Он умро? – додаје питање на питање старија ћерка
– Јесте душо! – рече мама
– Па како онда постоји? – наставља она
– Васкрсао је! – упорна је мама – као да дете пред том дефиницијом наводно подразумева да је цела мистерија решена па не пита даље ништа
– Да ли нас Он види? – пита малена
– Види нас и чује! – наставља мама

(Млађа ћерка већ тоне у сан са своје две године постојања пред оваквом метафизиком између два философа, док се тата прави мртав да је не би неким наглим покретом пробудио)

– Могу ли да Му сада кажем нешто? – пита старија ћерка
– Можеш љубави! – стрпљиво ће мама
– Чувај нас Боже наш, моју маму, тату, секу, и све људе на свету! – одважно ће она

(Драмска пауза, мама ћутњом одмерава када ће сви да уђу у сан надајући се да малена неће наставити тврду беседу)

– Када ћемо да Га видимо, мама? – иде она даље
– Једног дана! – хукће са пригушивачем мама – Видећемо Га сви једног дана!
– Када Га будем видела рећи ћу му шта значи моје име. Моје име је Теона а то име значи „Божија мисао“ – поносно ће она
– Да, љубави, твоје име значи Божија мисао. – додаје мама – Увек си у Његовим мислима! Хајде сада да спавамо полако.

(Проток времена. Прошло је неких 15-ак минута. Већ се мама нада да смо сви избројали овце. Али неслућени путник намерник се ковитла у Теони јер је мали ум упао у созерцање)

– Мама? – тихим гласом ће она
– Реци Теона? – рече мама истим шапутањем
– Да ли си ми све испричала о Богу?…

36681861221_54e90ae121_b-1

 

 

Advertisements