Народ је изашао на тргове у великом галопу
следећи масе лидера што вековима обећавају
хлеба и игара за све нараштаје без пардона
окићени беснилом као највреднијом врлином.

Сви су задихани, знојави и нервозни
сви све знају и кикоћу се дипломама
као одсеченим главама најгорих непријатеља.

Дивне пукотине подилазе њиховим стампедом
кројећи лијане за нова вешала неистомишљеницима
јер бунт се освештава новим побунама
и више ништа није битно на свим рововима.

Сви су задихани, знојави и нервозни
сви све знају и кикоћу се дипломама
као одсеченим главама најгорих непријатеља.

Има ту разних манекена за сваки кадар ухваћеног
свако је проповедник универзалног спасења
нудећи себе као мерило које други тек треба достићи
ређају осуђене као тепих за топоте праведника.

Сви су задихани, знојави и нервозни
сви све знају и кикоћу се дипломама
као одсеченим главама најгорих непријатеља.

Само једна мисао сече као страшан ветар
а баш она нигде нема своје положено место и узвичник
где је место већег смисла у тој масовној хистерији
где место нечег дубљег од удружене грознице тих суморних саборских побуна
окованих вековима од истог челика и меда?

Сви су задихани, знојави и нервозни
сви све знају и кикоћу се дипломама
као одсеченим главама најгорих непријатеља…

Advertisements