Милиони лешева бриде
и нико не зна сећање другог
прошлост је појела сваку зделу,
жртве су падале као киша
губећи нит свог постојања,
и кривице су се испиле
и никога нема за наплату,
међу мртвима се угасише
и они који за њима осташе живи,
и злочинци скончаше негде
на блаженом копну отуђености,
а све њих подједнако са пирамида
набацаних трулежности,
невино дете међу гомилом
силовано, спаљено и убијено
погледом светих –
још увек питомо гледа,
чудећи се злу над собом
више него злу у мучитељима…

Advertisements