• Jедини грех који би био могућ јесте не радовати се свом Богу. Зато радујте се да ослабимо све што не личи на Бога!

  • Да ли менталитет или бестидност, питање је сад, али ако је неко срећнији од нас то не значи нужно да већи грех носи.

  • Чудна времена, од оних које знаш када тражиш помоћ – љуте се јер им мера познанства не даје толико смелости да ти своје време наплате, а када тражиш помоћ од оних које не знаш – не љуте се али за све имају тарифу. Једино још појединци живе ван овог клишеа. И то су они који одржавају свет у постојању и због којих Бог трпи овај свет.

  • Увек је тако било, своје безакоње се правдало безакоњима других. Зато се ништа не мења.

  • Ако хоћеш све да поквариш, сваки однос, вредност, културу, веру, брак, пријатеље, итд само се држи приговарања дан и ноћ за све. Ако хоћеш све то неповратно да докрајчиш потруди се да изгубиш било какав критички став.

  • Разумевање иде тамо где негација другог више нема снаге.

  • Нема лепшег умора од себедавања за оне који нису индиферентни на твоју љубав, на који год начин се таква љубав сама манифестовала: кувањем, дијалогом, шетњом…
  • Ништа горе од човека који те најбоље познаје а нема разумевања за тебе. Какав парадокс!
  • Неко је малодушан колико је други срећан.
  • Неко Црквом долази до истине а неко утврђује своје заблуде.
  • Ниједна врлина ради другог се не може реализовати докле год човек жали себе.
  • Када би човек могао у себи да утихне као поодмакла ноћ, чуо би шта има постпоноћни Бог да му шапне, и колико безбројних и неслућених светова покаже…
  • Немогуће је ући у Вечност без последица по своје биће.
  • Нема већег обезвређивања, десакрализације и дефлорације другог до ли да га учиниш да се осећа одвратно након твоје учињене доброте према њему…
  • Није добро човеку бити сам али је некад то прави благослов.
  • Има ли шта горе од самоће која не нуди шамар креативности? Има ли шта горе од отуђења које не мари за позивницу другом? Чему ли се радује овај нараштај ако даље од свог носа не види? Чему ли стреми ова земља ако свако само на себе мисли и гледа? Има ли кога неучареног да изађе из себе према другом? Има ли кога ситог од пљувачке коју лучи презадовољан собом?
  • У надници поштења често је једина плата – нестајање.
  • Неко има велике комплексе али уместо да њих решава, тражи да надокнади своје недостатке другим умећима од којих парадоксално може да створи нове комплексе.
  • Трагедија свих наших неосетљивости почива у чињеници да смо одавно изгубили моћ детета у себи.
  • Ако има веће агоније од усамљености једнога, то је онда када се агонија удвостручи од усамљености пред лицем другога. Једна усамљеност је болна али још има наде, али усамљеност у двоје је фатална и тешко да има повратка.
  • Где је воља за стваралаштвом, ни таленат неће окаснити.
  • Ако својом добротом некога размазиш, знај да ће пре или касније да те уједе.
  • Претерано попуштање и дозвољавање којечега у име љубави а заправо на уштрб љубави због чега и долази до негативног бумеранга.
  • Навикнути на критизере и псеудоморалне фашисте, мало ко је у стању да уложи напор да подигне главу од мрачне хемисфере и осуђивања другог.
  • Сви су добри – док се не појаве интереси…
  • У елегантности спољашње самоманифестације, људи су спремни да поднесу невероватну грозоту извештачености само да задрже импоновање према властитој сујети.
  • Неко је заиста генијалан у неким или чак многим стварима али у потпуности незрео и идиот у неким сасвим обичним или безазленим стварима.
  • Нема егоцентризма без самосажаљења ни самосажаљења без егоцентризма.
  • Сви смо мање – више осетљиви. Неко по сујети, неко по нежности. Неко по неразумности, неко по вишку смисла који га терети. Али најзанимљивији су ми они који на прву лопту тек започете односности лако одустају. Не морају ти ни рећи када си отписан. Они ти то ни не јаве али осетиш на даљину као што осећаш промену времена. Треба одустати ако године а не пар недеља није показало своје. Мада ни то није правило за велике људе. Своје безумље се не може правдати прекомерном осетљивошћу, нити се други може оптуживати за било какве личне пандемонијуме у којем други нема удела, ни кривице.
  • Вештина јефтиног саговорника је да те забавља дијалогом у којем нема ничег конструктивног.
  • Љубав не значи да узимаш само нечије анђеле на себе већ и туђе демоне. Није наивно. Зато није лако волети али није разлог ни не волети.
  • Не отписуј никога ако желиш живети…
  • Смисао мора бити на првој линији фронта…
  • Ако хоћеш утопију на делу онда је то армија истомишљеника…
  • Шта ти је вера…Некоме ходање по води а некоме по трњу…
  • У чаши ништине мегаломаније држе здравице…
  • Колико човек мора бити вулгаран да има коментар за сваког и мишљење о свему?..
  • Одложи своје зло ако желиш другог опет видети.
  • Свашта се може десити у глави онога ко много ћути.
  • Пластифицирана побожност – изгон Духа и убиство врлине.
  • Односи који се исцрпљују једино узајамним приписавањем кривице – не заслужују да преживе.
  • Љуби непријатеље своје али не буди будала.
  • Дистанца од туђег лудила не бива без дистанце од свог лудила…
  • У померању сопствених зидова треба уложити гигантски напор да сретнеш д/Другог.
  • Заблуде припадају малодушнима.
  • Безазленост не подразумева наивност.
  • Прве асоцијације откривају наличије карактера.
  • Вулгарност живи од изопачавања другог.
  • Фрагментарност тренутка сецира целину ствари.
  • Крематоријум врлине – изгон другоцентралности.
  • Пакао – фиксирана хаотичност.
  • Проблем са својим или туђим злом је у неизвесности јер никада не знаш да ли је ударац готов једном заувек или се враћа у новом и јачем таласу. Ничег горег од уснулости у злу и буђењу са његовим истим лицем пред собом тамо где си га оставио.
  • Буди добар. И када зла воља тражи другачије суздржи се. Најмање одрицање успоставља новог човека. Заборави на протоколе и морализме. Препусти се Духу. Нека Његова буде последња у теби. Уђи у самозаборав и остварићеш се!
  • Нови дан, нове борбе. Јучерашњи хришћанин је мртав. Данашњи тражи доказивање.

 

 

 

Advertisements