Неке спознаје се скупо плаћају. Неповратно. Силовито. Као зуби у месу. Као оно Христово да човек нема где главу склонити. Неке усамљености ипак остају. Највише боли инвестиција у односе који нису донели плода а однели су превише расхода. Године зидања. Напори. Ископавања лица другог.
А на крају кад крај предвидео ниси долази она. Спознаја. Спознаја да више немаш дом, пријатеље, породицу… заиста то треба поднети стоички…и освестити као могућност за рађање новог човека коме смрт не аплаудира на новим покушајима да започнеш нов дом, нове пријатеље, нову породицу…
Свестан ризика да свака нова градња тражи нова улагања и да и та нова посвећеност, иако освежена, може кулминирати у новом урушавању…

Advertisements