Признајем, на тебе сам увек најмање мислио          12011300_892599280833800_6948802240876255256_n
чак и кад не би било узрока томе,
у теби сам се увек крепио
када би сећање и слабост рекли своје.

Тражим комад тканине сусрета
покров целокупни
тобом узвездан нитима нежности,
спроводиш кроз многа врата неслућених боја
утеху кидањем зла целивајући.

Чудна ми је твоја човеколикост
и како само тајанственост звечи
у твом наданђелском устоличењу,
твојом чистотом и неувелом младости
ништиш злосмрад сваке алавости.

Сада ми требаш више него икад
више него било ком светитељу,
на мени морбидном пројави деловање твоје
па ме за мишиће тргни –
ишчупај из унутрашњих увелости.

 

 

Advertisements