Ирод и Салома. Очи и тело. Поглед и покрет. Пожуда од гледања. Гледање које устројава жеље и нарав срца којих дотад до гледања није било. Узрок и последица…

На оба темеља страст је малтер здања одлуке која ће пасти. Да је Ирод уклонио поглед или прекинуо Саломину игру, одупрео би се страсти која је почела да кључа у њему и његовој власти. Сигурно је и алкохол долио уље на ватру. Ипак, да се обуздао, можда ни Јован не би изгубио главу. Понесен раздражљивошћу своје природе нуди Саломи дарове, не слутећи докле ће жеље Саломине пружити своје грамзиве руке по директивама њене мајке. Занимљива је Иродова реакција која наступа после. Пошто Салома тражи по наговору своје мајке главу Јована Крститеља, он се колеба, жели да повуче непромишљену понуду, али да би угодио обичном гласу гостију да о његовој непостојаности не говоре, у страху за своју репутацију, дозвољава погубљење праведног човека. Ту видимо да он против своје воље ради других дозвољава грех. Угађачка политика има своје манире истог карактера и данас у другим порама друштвене свести и средине. Логика незамерања једних према другима некад иде тако далеко да у свим тим међуодносима увек недужно испашта неко трећи.

По предању Цркве, ако је веровати, Иродијада је одсечену главу светог Јована држала у својој соби и из доконости мржње забадале игле у његову свету лобању и језик којим ју је често изобличавао. Видимо, дакле, да се и по погубљењу оних које неко мрзи, страст мржње не умањује, не зауставља према мртвоме, него показује своју наказну карикатуру која не може ни пред мртвим да оконча страст мржње, него би изнова да га већ мртвог – убија. Имамо, дакле, једну суптилну некрофилију на делу.

Ту је основна порука да се ниједна страст једним истим удовољавањем не може таквим сведопуштањем искоренити. Да је било минималне уздржљивости у једној конкретној драматичној ситуацији, у оквиру простор – времена, историја би се можда другачије одвијала. Зато и многа пророштва нису фиксирана будућношћу него неизвесна јер су условна и јер у њима може учествовати слободна воља човека. Да рецимо Ниневљани нису послушали пророка Јону историја би се другачија одвијала али су га ипак Ниневљани послушали. Да је Пилат можда одлучио другачије, можда би се ток спасења Богочовека кретао другачијим путем – не знамо. У овом светлу, конкретних потеза Ироде и Саломе, можемо другачије поставити и друге јеванђељске протагонисте, као и света данашњице у другачијим животним ситуацијама. Јер нисмо свесни колико сваки наш покрет, уздржљивост и неуздржљивост, утичу на поредак планете Земље у њеном кретању ка есхатону.

Узрок и последица….

…а ми увек мислимо да је неко други одговоран уместо нас…

Advertisements