Недостајете…

као што простору недостаје време,

осећам сваку кап ваше крви

у свим жилама мене,

недостајете…

осећам како ме смрт мрви,

тама која кида лице сваког

самоћом неумољивом

за свако помирење,

али нека пролазе векови

нека се гуши што се давити мора

за фрагменте не живим

нити жалим за прошлим ехом,

сведочим осмех који не нестаје

светлост која не показује боје очигледног,

знам да ћу наћи загрљај

који све догођено сабира

на једно место, тамо где сопство

не мисли само на себе.

 

 

Advertisements