Силе природног ума не могу обити небеса. Ум само може да покаже хтење али отварање небеса од Духа долази и дарује колико ум може да прими и колико Дух жели да дарује.

Некада је ум, отиснут Духом, у целости сит, некада полугладан, а некада у потпуности празан. Чежња увек остаје, био сит или гладан. Сит – да захвали лично; полугладан . да не престане да ради на себи; гладан – да допуни празнину. Зато чежња остаје.

Некада Дух може да мимоиђе ум, по већем Промислу, без обзира да ли је ум имао прихватајуће или одрицајуће хтење. Бог испитује некада наше чежње за Њим да види колико смо Га заиста гладни. Зато некада Дух мимоиђе ум.

Advertisements