Немогуће је ономе ко је једном доживео истинску радост од нетварних Божијих енергија, унутар којих Он Сам битише, као и Њега Личног унутар сваког благодатног снопа, да тражи ситост у стварима земаљским, стварима пролазним. Не значи да све што је пролазно није вредно, не, него у односу на оно што их искуством надилази ништа од створеног не може по себи да их достигне.

Лепо каже Његош: „Свештени магнетизам Духа!“. Ко је окусио од пулса богослужења, зна на шта Његош мисли. Јер унутар Цркве Бог пројављује Себе не само по месту присуства, него и све присутне усличњава Свом начину постојања.

Тако да које год задовољство овога века човек пронашао, у поређењу са искуством Духа постају најмање битне, или, макар Духом преображене до оних границе докле Дух жели да их држи на наивоу освећења, па тиме и непропадљивости.

Advertisements