Не може дете боље од својих родитеља знати шта је добро а шта зло. Многи родитељи непотребно оптерећују своју савест уместо да је развију код детета. Наравно, то је процес. Дете неку критику може да идентификује као зло, али ако родитељ зна да је то за добро детета онда то није проблем родитеља. Већина родитеља греши у томе што покушава да буде пријатељ својој деци. Прво родитељ треба да буде ауторитет па тек онда пријатељ. У супротном, сами родитељи ће постати послушна деци за највећу глупост а деца ће се понашати као родитељи неспособна за ту улогу.

Дошло је до замене вредности. Зато и има толико пуно деце која су одрасла саможива и неспособна да одрекну своју вољу ради свог и општег добра. Њима све смета, свему противурече, у свему се расправљају – а памети немају. То није одузимање већ васпитање слободе да се опредељује само за добро. Деца још не знају шта је љубав. Она љубав препознају као реализацију сваке своје помисли и жеље. То је погрешно јер се тако развија егоизам. Њихова послушност би требала да буде дар љубави својим родитељима. Уместо тога, игром обрлаћене сентименталности, родитељи постају послушни деци у страху само да она не постану хистерична а све под псеудо мотивом да се они тобоже не покажу као никакви родитељи. Такав је свет мале али и велике деце.

Ако не слушају реч, слушаће батину. Наравно, без крајности. Погрешна је педагогија која у исти кош ставља грдњу родитељску и насиље у породици. Укор родитељски, колико год био тежак по самог родитеља, увек је базиран на љубави, док насиље подразумева аутоматску негацију љубави као такве, подразумева мржњу која тражи отелотворење свог презира над недмоћним бићем јер само оно као такво не пружа отпор. Такви су и људи – неће да се уразуме док их неко не пребије. А и тад је питање колико су схватили поруку. Стрпљење нема граница али ако дете не поштује те границе, онда њему стрпљење не користи ако своје понашање не жели да коригује. Тако Бог ради и са великом децом јер „бије свакога сина којег прима“ и јер „кога Он љуби онога и кара“.

Нажалост, многа деца не трпе сугестије. О којем год нивоу узраста говорили. Мисле да су достигла врхунац разума шта је за њих добро а шта не. Често то има негативне последице и по децу и по родитеље. Видео сам инат и видео сам шта се дешава са децом која злоупотребљавају своје родитеље разним делима и псовкама. Али, видео сам и да многи родитељи немају ауторитет и да сами не знају да разликују добро од злога. Многи од нас су добијали батине као деца и никога од нас то није учинило насилником у породици. Ако смо научили да волимо.

Advertisements