Данас су драме појеле своје предјело
ништина се надвија над ореолом
просипам очи кроз све пејзаже битисања
мало тога је остало, јер
речи каскају, губе уземљење
кида се рацио кад смрт добује
све је исто као што је било –
фамозни је привид
али бити толико наиван
задовољан тривијалним – подло је
јер насмејани канцер умовања
одавно губи на картама
догађа се нешто Ново
и одавно је бацило своје обручење
свету који не мари
јер на Крсту виси Поглед
загледан заљубљен у кретање сваког
прати човека а од Бића одустаје
ништа не тражећи за Себе.

Advertisements