Долазак, долазим себи
миришем искре које поседују ствар
крвоток сведочи исијавање
провејава сноп који не тражи своје.

Дивно је са другима бити
убијати раскораке
додиривати јутра што не залазе
осећати пулс непролазног.

Кости су тврде
напуњене миром
нема пластичне врлине
месо савија своје набоје.

Изнутрице ћуте
стиде се пред светлом
усред људи вековима стари Гост
устручавање загрљајем непотребно.

Радост одражавања
синхро налази бачене одјеке
заборављања губе камате
устоличен Другим столпујем.

Advertisements