Нажалост, док не почнеш да грмиш и демонстрираш ауторитет, твој љубећи однос се не узима превише озбиљно од стране другог по слободи коју си првобитно као унутрашње место сусрета хтео. Брзо се један однос потроши у оном парадоксалном да „близина раздваја“. Још брже и вулгарније један почетнички однос, ако се линија изгуби, прерасте у испразан одмеравајући ортаклук.

Видимо да ни Бог не дозвољава то прелажење линије свему што је створено у односу на Њега Самога, као што и унутар Њих Тројице Сваки чува Своју универзалност.

Ако се изгуби линија докле неки однос може функционисати, други  ће те згазити. Ко год други био: породица, деца, колеге са посла, непријатељ, неко трећи.

Другом се очигледно мора скренути пажња докле може и сме ићи.

  • Ако други жели да изврши продор непозван – то је насиље над слободом.
  • Ако тај упад бива чак и у име љубави, таква врста једносливености чини да се два бића у целости изгубе једно у другом.
  • Ако неко себи даје за право да ради тога колико дуго те познаје може прелазити ту линију – однос ће се пре или касније преиначити у омаловажавање.
Advertisements