Избегавај, клони се, гнушај се, свих оних који не умеју да узврате лицем или речју, гнушај се, повраћај, моли се, али слепог који ти не узвраћа погледом и говорљивог који ти не узвраћа речима клони се – ту ништа није остало од одјека…
Не нагињи се над амбисом где нема одраза…Погинућеш…Јер нема човека, нема сусрета….
И неживе ствари знају рећи „добар дан“, попут камена баченог у воду, јер вода даје ехо, али гле парадокса, живо биће, мутант анонимности, мутира у сопственој обезличености, да те мада привидно жив, ипак нежив, својом неживошћу доживљава као нечовека, као неживу творевину….
Једнога се плаши: да у очи такве Медузе загледан – сам не постанеш тврди камен, у тоталности умртвљен за догађај другог….

meduza

Advertisements