Бог је онај који некога чини великим и кога прославља пред другима – не може човек сам себе учинити великим и самог себе прославити пред другима. Потврда долази од другог а не од „јапаизма“. У овом случају, само од Бога јер Његова потврда значи не само похвалу него онтолошки комплимент на основу кога човек може да живи вечно.

Где су похвале свих историјских људи? Добре Бог није заборавио ако свет јесте и чува своје сећање за дан васкрсења када ће све оживети, а зле не воли нико ни да памти, а ако их већ неко и памти, то не значи да и Бог жели да их запамти као свој онтолошки комплимент.

Дакле, другим речима, ниједна величина и слава коју ми дарујемо другима, или други дарују нама, не може нас обесмртити изван заједнице са Богом Који је једино бесмртан по природи и по слободи.

Advertisements