Када постанеш плен нечијих малверзација или клевета пази како ћеш да реагујеш. За то увек требаш да будеш спреман а не исхитрен. Исхитрен дела по својој увређеној сујети а сујета је таква да се увек осећа увређено и када је нико не дира. Зато припреми се да увек сасечеш своју гордост брже од онога који те напада. Зашто да раздражљиво из тебе испливава оно што ни сам не волиш да видиш код другога? Зашто да ти се смеју због тога и да те смех погађа? Не потискуј смирење самовољним оправдањем. Једно преузимање кривице, макар и неосновано, лакше поражава обе стране – и твоју и туђу гордост. Очајање је увек брзоплето и увек се хвата за ситнице. Ти немој одмеравати ствари и људе тако. Не дижи себи цену и нека те не додирује мишљење другог. Свуда су људи исти и помири се са тим. То не значи да требаш сваку неморалност прихватати јер и ћутање се може протумачити као сагласност. Ако ти не изгубиш свој мир други ће га због твог мира изгубити па ће можда пожелети себи покајање. Ако га и не пожели себи опет му је то казна – јер видећи твоју постојаност поразиће се својом празнином. Па и сам да паднеш ружном реакцијом, опет ти покајање није ускраћено. Ако и погрешиш хиљаду пута на дан, принеси још толико хиљада покајања Богу у истом дану. То није лицемерно јер смо сви слаби. А када познаш своју слабост без јавног представљања себе као неподложног слабости – јер људи не могу да схвате да и светитељ може да има слабост – онда ћеш познати шта је апостол мислио са оним: „Када сам слаб тада сам силан!“. Мисли мало о томе.

Advertisements