•  Све око нас и у нама је – Дар.
  • Неумесно је онога ко умире од глади учити манирима.
  • Неко може добити пуно дарова али ако не буде имао љубави, неће знати шта да ради са њима.
  • О Богу не треба толико причати колико Га треба живети.
  • Нема толико проблема колико има зле воље. Када је неко зловољан онда се он расејава негативно за све немајући никад решење за конкретан проблем. Конкретно је увек решиво, а неконкретно увек неразрешиво. Тамо излаз а овде дилема. Тамо скуп а овде ветар. Тамо целина а овде подвојеност.
    • Сви смо помало зли, само што то не смемо да кажемо. Или због љубави која га уздржава или због презира који ликује глумом. У нама нема увек само једног од та два јер имамо слободу. Слобода је узрочник једног од та два. Бирамо, отуда подвојености. Отуда непостојаност у свему, чак и у жељи за Богом ми се огрешимо о некога.
    • Ако прошлост нема своју потпору у есхатону, зашто би онда била вредна спомена? Коме ће прошлост користити ако је неће Будућност потврдити? Зашто би нека личност била важна, ако је нећемо видети више никада?
    • Не изграђује свако страдање.
    • Бог је милостив, Он не гледа на нашу неетичност, него на то да ли смо Га икада заиста само једном пожелели.
    • Чим се неки проблем одмах не рашчисти, оголи и дефинише, он почиње да се гомила и да компликује све једноставне односе.
    • Када је неко одлучан да криви истину, он више не скрива лаж, бесни и противи се свима који га позивају на разум и поверење. Али, ако неко глуми, крије, измишља истину која нема своју стварност, то значи да још увек негде у подсвести постоји окидач између истине и таме, чим посредује стид од исповести за дијалог.
    • Из чежње за Богом се најбоље богословствује.
    • Ако нисмо чудотворци то не значи да нас не може обухватити Чудотворни. Црква је најчудније место. Празнина која испуњава изобиљем живота. Црква својим благодатним Тајнама више чуда твори неголи што сама Библија говори. Када се причестимо речи ни чуда више нису потребне поред Божијег присуства које нас немо подучава и мења.
    • Онострано нам увек измиче, колико год били склони аналитици или не.
    • Наше мишљење може бити истинско, право, битно, али опет, никада толико истинско, право и битно да бисмо због свог мишљења жртвовали или одбацили друге. Љубав јесте истина али никада не против саме љубави. Мора да узме жртву за другог да не би другог жртвовала својом истином и мишљењем.
    • Чим неко размишља о лепим и дубоким стварима то већ значи да учествује у њима. Исто је и са ружним и површним стварима.
    • Личност хришћана је неко посебан а ко не губи своју обичност.
    • Несрећа пуно кошта, буди мало срећан – јефтиније је.
    • Тужна је то истина – спокојан и радостан у самообмани бити.
    • Довољан је глас вољеног бића да срце заигра и реч Божија да мртав устане.
    • Слагали су нас – увек је све лично.
    • Питати некога зашто греши је противуречно јер када би неко знао разлог онда више не би грешио. Чим се поставља темељ смисла предмету греха он постаје парадоксалан. Чим неко не зна разлог то је зато што греши по бесмислу јер само бесмисао нема разлог. Зато и жртве грехова не знају зашто греше јер у њима нема смисла.
    • Постоји само оно у шта верујемо али није све истина у шта верујемо.
    • Ко се не да Богом свезати, тај ће се сам развезати.
    • Чим некога мрзимо доказујемо да пакао постоји.
    • Што пре времена сазри, пре времена отпадне.
    • Ми не живимо стварност јер је она сакривена у Христу. Без Христа само имитирамо стварност. Добро копирамо али лоше размишљамо.
    • Отворен човек друге отвара, затворен човек друге затвара.
    • Мудри се кају за своје зло а глупи за своје добро.
    • Довољно је мало пажње за другог да сви устану из мртвих.
    • Није пакао у томе што би други знали за мој грех него што бих ја знао у односу на оне који ми праштају па се понашају као да греха немам. Пакао постоји само за мене у односу на туђу љубав коју не затичем у себи.
    • Поправи расположење себи на један дан, и у њему ће се сви поправити.
    • Проблем егоцентризма је проблем погрешно схваћене сопствене непоновљивости.
    • Неко и не може да се смири док не погреши.
    • Бог не престаје да ствара чим још увек свет одржава у постојању.
    • Човек се види кроз речи, општење, а не као физичка појава, јер појава може бити глувонема, анонимна.
    • Зла воља је увек таква да и када се ради о нечијем спасењу она умишља да се ради о њеном погубљењу.
    • Људи толико добро познају систем безизлаза да са неким патолошким оптимизмом говоре о томе као о излазу.
    • Сви уствари само патимо од вишка индивидуалности и сентименталности. Уместо да се облагодаћујемо ка Богу ми се психологизујемо ка себи. Калупи свакако постоје и унутар богословске и ванбогословске свести, али излаз уз себе је само један. А ништа није искључиво, само није адекватно усмерено.
    • Једни имају лепу реч само за оне са којима живе док друге пљују, а други имају лепу реч само за оне са којима се друже док пљују оне са којима живе.
    • Нико неће да се труди ако није вољен.
    • Ко ће бити слободан ако Бог све уместо нас ради?!
    • Ако не желимо да се усавршавамо престајемо и да размишљамо.
Advertisements