Немој бити тако неувиђајна
Држећи се упорно старих сатира о теби и мени
Зашто би у мој ум без мене улазила
Ако то није особина оних којима није до речи
Заиста, неумесно је да једној страни
Другу подлогу стављаш као да је истина
И да оно што не мислим у мисао тераш
Као да је једино живо и стварно
Јер то није моја воља и жеља
Да се због твог немара осећам непријатно
Моје “волим те” је сасвим довољно
Јер није управљено мени
Зашто онда један контекст у други тераш
Када се и смисао буни да прихвати лажно
Рекавши то што имаш па не допустајући страно.

Advertisements