Чињеница је да генетско наслеђе има утицаја на личност детета. Међутим, како дете сазрева и расте од њега зависи како ће да апсорбује одређене потенцијале. На пример, у себи проналазим некад црте које не волим код својих родитеља, па морам да уложим напор воље да их превазиђем. Ипак, некад ни воља није довољна ако нема благодати. Такође, то што нечији родитељи нису били побожни у оном Литургијском смислу речи показује да генетика са тим нема додирних тачака јер је то питање слободне воље, односно, вере. Још, ако су некоме родитељи или преци били наклоњени неким психосоматским обољењима, опет ни ту нема правила: неко може да наследи а неко не, јер се ту некад слобода ни не пита.

Међутим, ако је неко био, на пример, суицидално настројен, то још не мора да значи да ће исто бити пренето на искуство детета. Епислепсија, такође, није генетски одређена. Висок притисак, хроничне главобоље, итд. ипак носе генетски ризик да ће се кроз биолошког наследника манифестовати.

Други пример, некоме су отац или мајка одувек маланхолично настројени, али нечија личност никада није пожелела да се поистовети са тим опитом. Ту већ није проблем генетике него сугестије јер када са неким живиш и растеш, сусрећеш се са различитим типологијама окружења, које може свесно или несвесно утицати на тебе само зато што некога виђаш 24. сата константно.

Но, човек је увек слободан да се определи ком моделу ће се приклонити. Зато је Тајна Литургијског сједињења са Богом тако приоритетна јер показује на ком односу ми заснивамо свој идентитет изнад генетике и других утицаја…Заправо, чак и да генетски модус оперише по нашој природи без нашег питања, ми и даље, без обзира на генетске дефекте који остају као жалац у нашем месу, можемо и даље да се опиремо жељама онога на шта нас гени наводе и да се одазивамо жељама на шта нас Божији Дух призива. То је борбена мисија али није бесмислена.

Оно кључно о чему се требају запитати моралне норме цркве и државе јесте: колико биолошки дефекти могу утицати на моралне и духовне делатности, јер би у том случају другачије позиционирали тумачења која се увек доводе у контекст на релацији: слободна воља – прекршај заповести.

Advertisements