Љубав…неисцрпна тема…
Често љубав поистовећујемо са сентименталношћу а неки љубав гледају само телесним очима. Љубав је Бог Отац, Син и Свети Дух, подразумева се. Ми јесмо способни да волимо али наша љубав није способна да некога подигне из мртвих, да омогући обожење и вечни живот бића које волимо. Зато је љубав Божија онтолошког порекла јер и Сам Бог постоји на начин љубави између Три Личности. И тај однос између Три Личности нам се благодатно предаје сваким доласком на Литургију.
Са друге стране, када је и питању међуљудска љубав, колико она уопште може бити безусловна? Свети Максим Исповедник има једну лепу мисао: „Ако не можеш некога да волиш немој ни да га мрзиш“. Помало парадоксално…
Одсуство мржње може бити и одсуство љубави (статичност, игнорисање, итд.) али није увек правило јер све зависи од једне конкретне (тиме и непоновљиве) личности. На пример, ако ти са неким „не иде“ то не значи да га мрзиш ако прекинете дијалог и сусрет. Мрзети некога, по мом субјективном мишљењу, значи мрзети нечије постојање како на историјској тако и на есхатолошкој „сцени“.
Проблем љубави између двоје младих, или брачног пара, је крстоносан. То је стално превазилажење личног егоизма, па тиме може бити и веома крвав пут. Духовно крварење за онога кога волиш. Постоји толеранција али, авај, постоји некада и „кратак фитиљ“ – људи смо, слаби. Углавном, неки однос може да се претвори у патолошку посесивност али и у размаженост једне стране на уштрб друге. Помало ми је сумњива љубав која међу нама људима не тражи нешто своје, иако је апостол Павле лепо писао о томе. Љубав јесте идеална али ми нисмо јер нисмо постојани. Допуштати да вољено биће ради „ама баш било шта“ није љубав, ни поштовање нечије слободе (тиме ни личности коју волимо). На пример, када би сазнао да ти жена или мушкарац флертује сваки дан, сигурно не би био равнодушан. Или, да мушкарац или жена сваки сусрет упропасте нервозом, да ли би био равнодушан? Једно је толеранција а друго мазохизам. А Богочовек није рекао да допуштамо све и да будемо наивни него да будемо мудри као змије а безазлени као голубови (премудро!).

Advertisements