Још увек постоји дилема око причешћивања за време циклуса жене?

Антропоморфизми…и понеко супер-морално уздржање од Бога …
Да, има тога, свуда помало, негде и повише, и не само у овој пикантној теми али…ево нас, дежа-ву …
Нестрпљење у дијалогу…авај…стара коматоза…
Што се тиче постављене теме, да, осетљива је, као и неке друге – неке ствари се толико подразумевају (или би барем требало) да се о њима и не треба полемисати…

Мишљења сам да фамозни аргумент о крвоточивој жени није опширније расветљен. Добро, има доста тога око очишћења у Старом Завету, када Мосјије говори народу да се припреми за долазак Бога на Сиону (пре него што је примио таблице народ пре тога има виђење и чује Божији глас са страхом).
Сад, у Новом Завету заиста долази до једне метаморфозе или, боље рећи, преображаја самих закона које је Мојсије заиста са другима установио. Пример крвоточиве жене, по мени, је јединствен аргумент не само овог менструалног проблема, него сваке етичке или квази-етичке дилеме око тога да ли је човеку потребно Причешће. Наравно, потребно је. Ниједан грех, било да говоримо о биолошкој нечистоти (по канонима ту нема греха) а било о душевно-духовној, не може бити препрека за Причешће. Светиња се не може оскрнавити грехом, може само да подари очишћење. Ако би се могла оскрнавити – како би била светињом? Није релација у томе да ли је крвоточива жена додирнула тело или хаљине (сенка апостола је давала очишћење и тамо где није било његовог додира), него је поента у томе што је она иако по закону била нечиста показала веру у Исцелитеља, и због чега добија похвалу од Бога. То је нешто налик оној апостолској „приступајмо смело престолу благодати“.

Има тога да неко осећа свој пад као притисак и некада није згорег мало себе одлучити (проблем „евхаристијског егоизма“ како рече један професор Литургике) али опет не сме вера у свој пад бити већа од вере у самога Бога. Е сад, пошто се менструални проблем одвија мимо слободне воље жене, и опет по Промислу јер има додира са рађањем, не видим чему тензија? Проблем је у томе са каквим срцем приступаш. Нека жена која надмено приступа са менструацијом, њен проблем није у томе што има циклус већ што је надмена. Исто као и мушкарац. Уосталом, и мушкарац може да има своја истечења и да за њега важи исто о чему смо говорили.

————————————————————

Свети Григорије велики (Двојеслов) – светом Августину кентерберијском, просветитељу целе Енглеске 

„Женама не треба бранити да улазе у храм у периоду када имају менструацију тј. месечни период јер дејство које наша (људска) природа пројављује на нашем телу не може се сматрати грешним. Због наведеног разлога, није исправно жену или девојку која има менструацију лишити светог причешћа јер се месечни циклус не дешава њеном вољом. 

Сви знамо за догађај о крвоточивој жени који је описан у Jеванђељу. Жена која је дуго година патила од болести течења крви, понизно се приближава ГосподуХристу, дотиче руб његове одеће и истог тренутка бива излечена. Ако је дакле та жена с правом додирнула одећу нашег Господа, зашто би некоме на коме се пројављује дејство људске природе требало забранити приступ цркви Божијој? Ако ти неко, драги брате, (свети Григорије се овде обраћа светом Августину – допуна преводиоца) приговори и каже да је крвоточива жена из Jеванђеља била под влашћу болести а да су жене које имају месечни период удаљене од причешћа због обичаја, сетимо се да све што у овом смртном телу подносимо још од Адамовог пада, бива по Божијој вољи која је увек била и биће мерило праведности. Глад, жеђ, врелина, хладноћа и исцрпљеност потичу од поменуте слабости наше природе. Наша потрага за храном због глади, за водом због жеђи, свежином због врућине, одећом због хладноће и одмором због исцрпљености, су само људски покушаји да својим слабостима нађемо неку врсту лека. У светлу свега реченог, менструација код жена је врста болести. Ако је поступак крвоточиве жене достојан славе и хвале – а то је поступак болесне жене која се дотакла Господње одеће – зашто не бисмо на исти начин сагледавали и све жене које имају месечни период и подносе слабост своје (људске) природе? Женама зато не треба бранити да приступају светим тајнама у време менструације.

Ако поједине жене не желе да приступе светим тајнама у време циклуса због осећаја страхопоштовања, такав поступак је вредан сваке похвале. Ипак, ако неке од њих приступају телу и крви Господњој у време циклуса, не чине ништа погрешно. Искрене особе често исповедају своје грешке чак и када не греше ниучему јер савршена дела често се рађају из погрешака. На пример, није погрешно јести када смо гладни али је узрок осећаја глади у Адамовом греху.

Слично овоме, месечни циклус код жена није грех. Узрок месечног циклуса код жена је људска природа.Оскрнављење наше природе је очигледно чак и када немамо намеру да свесно чинимо зло а управо је грех тј. огреховљеност узрок поменутог оскрнављења. Треба дакле препознати последице које нам грех доноси. Тако многи који сагрешише својом вољом подносе казну свог греха мимо своје воље.

Тако дакле када жене, након периода молитве и созерцања, одлуче да не приступе светом причешћу током свог месечног циклуса, достојне су сваке похвале. Али, ако подстакнуте побожношћу и љубављу према светом причешћу тј. самом Господу, одлуче да му приступе састрахом Божијим, треба их у томе охрабрити.

Док Стари Завет више обраћа пажњу на спољашност и спољне манифестације побожности, Нови завет нам показује да је унутрашње, духовно руковођење, једини критеријум по коме се може изрећи казна. На пример, Закон забрањује исхрану многим намирницама које су нечисте али у Јеванђељу, Господ каже : ,, Не погани човека што улази у уста: него што излази из уста оно погани човека. „(Матеј 15,11). Господ такође каже и: ‘’Оно што из човека излази (из уста), то човека чини нечистим“ (види Јеванђеље по Марку 7,18-20). Овде свемоћни Бог јасно показује да зла дела потичу од злих мисли. Слично овоме, апостол Павле каже : ,,Чистима је све чисто, а укаљанима и невернима ништа није чисто.“ Затим у наставку указује на узрок њихове нечистоће, додајући: ,, … него су им и ум и савест укаљани.“ (Посланица Титу, 1,15).

Дакле, ако не постоји храна која је прљава ономе коме је ум чист и Богом просветљен, како можемо жену која сноси последице људске природе (има менструацију) а при том има чист ум, сматрати нечистом?“

Advertisements