Доласком Богочовека Христа у свет, више не важи Закон Мојсијев да ће потомство испаштати грехе својих предака. Уосталом, човек је створен као слободна личност и свако ће одговорати за своје поступке а не за поступке неког другог. Опет са друге стране, требамо пазити да таква свест не превагне у неку врсту самоизолације која остаје безосећајна на било који проблем ближњег прекопута нас. Јер неко је спреман да дигне руку на себе или другог баш због тога што нико не обраћа пажњу на њега као конкретне личности. И мислим да је Црњански лепо писао о томе да сваки наш акт у једној тачки на земљи изазива ланчану реакцију на неког другог на другој тачки планетe. То што ми то не видимо и не осећамо, не значи да није такво реално присутно. Достојевски је још прецизнији па каже да смо сви криви за све. Једино што смо заиста наследили од прародитеља Адама и Еве јесте ова наша смртна (биолошка) природа – а не нека имагинарна кривица због које треба да се осећамо непријатно такви какви јесмо – која вапије за личним Васкрсењем у Христу.

Advertisements