Уморан сам,

од жалости свог срца

од индивидуалности и расправа

од самоће и чамотиње

од утопија и празних прича

од непотребних информација

и сујете овог света.

 

Уморан сам,

од свог ега и злих смутњи

од запиткивања и страсти

од сумњи и цинизма

од свега што лаж уме

и разума који не разуме.

 

Уморан сам,

од расејаности и одмеравања

од анализа доконог ума

од невере и лажне вере

од поносних непраштања

од увек истих ратовања

и демона у крви.

 

Уморан сам,

од свог зла

од неконтролисаних кретања

од пале природе

од јутра до сутра

од бесмисла постојања

од оних што гоне ситницом

од себе, од себе.

 

Уморан сам,

од живота и од смрти

уморан – од умора…

 

Advertisements