У ноћи без светла,
у зори без јутра…
Док сенке беже иза и испред нас…
На небу без облака,
и гласу без речи…
У шапутањима осмеха
грабим корак по корак
до твојих одаја.

А овај град ме вара.
И улице ми измичу.
Улазе у станове,
скривају знакове…
Срцем се водим до твог осмеха,
и мислим те кроз љубав коју предосећам.

Сачекај ме…
Не мислећи на сусрет
сретни ме случајно.
И као што си знао увек
изненади ме у јутру.

Прекри ми очи
да те само наслутим.
Пољуби ме
далеко од ових погледа…

Одведи ме
Где само ти постојиш.

Advertisements