Не, није овај потоп
ово свеумирајуће дивљање бујица
оно што нас гњечи
гази ногом по врату
показујућ сву слабост природе над природом
нити нас коље плач деце
и родитеља за много пута стеченим
нити је агонија у томе
куда вода жури даље
тражећ нове жртве нишаном таласа
већ је пакао у томе
ако само стојимо са стране
и равнодушно посматрамо оно што пролази
без нашег уплива
и што у нашем самоодсуству да осетимо другог
пуштамо да се догоди
НЕСТАЈАЊЕ….

Advertisements