Много тога мирише на смрт

варајући чула увек истим ехом

мислиш таман да си ухватио срж

а она одмах проклизи кроз прсте

неумесно напуштајући сусрет,

и чим ухватиш један одраз

те се у њега усидриш дивљењем

у следећем трену већ настаје

промена садржаја, лика,

и не оставља за собом наду

да ћеш исту сенку пронаћи

јер ће свака нова доћи изменом

у другом обрису, телу.

Ето шта је стварност…

Advertisements