Не мрзиш ти некога јер је тај неко достојан презира, или пак својим неморалом даје објективну стварност (слику свог постојања) којом би се твој презир рационално оправдао, него, можда, јер си ти, пре усаглашености са афектом твоје мржње, сам изградио одређени култ, потенцију презрења, фетиш, слику, уобразиљу о том неком кога ћеш да мрзиш, па се са том пројекцијом (накнадно) рвеш а да она, можда, није ни приближно реална када је реч о другом на кога си се саплео.

Тако је и са осталим манифестацијама страсти а не само са мржњом.

Или, други пример, ти си (опет можда) створио одређени фантазам да имаш некога а да притом годинама не улажеш минималан напор да остварујеш однос, па си после у паклу анонимности када увидиш да твој фантазам не одговара одређеној слици о том неком јер тај други даје одбитак од тебе.

Advertisements