Лепота неког успеха није у добитку самом по себи него у добитку на врлински начин. Надасве у његовом посвећивању Богу. Тако се стиче искуство а искуство је онтолошка храна која чини да сазрева биће човека. Није иста пуноћа код трудбеника и код лењивца макар други у свему боље, информисаније, или корумпираније успевао. Јер неће имати исти осет искуства као онај ко је улагао своју љубав у оно за шта се трудио да порасте и донесе род у своје време. Чак и да се сви спасу, неће сви имати исто искуство Бога и Његових нестворених енергија. Св. Максим Исповедник ће рећи да се многи труде и многи пате али да примат имају они који своје искуство подређују Богу јер се „не труде и не пате сви ради Христа“.

Зато, неко може имати диплому или докторат, али ако је није својим рукама ума и снаге стекао, кренуо је пречицом погибли која му ништа не користи. Пасивна куповина положаја није исто што и задобијање истог својим делањима. Јер се стручност огледа у свом усавршавању а не у позицији која нуди лажну етикету врлине. Фотеља мало вреди ако из ње проговара онај ко нема шта да каже.  Зато је већи онај ко споља нема ништа а изнутра све, неголи онај ко споља има све а изнутра ништа. Јер, шта вреди лекару да буде лекар ако нема знање како ће пацијенту да помогне? У том случају, звање није мерило онога што се зове знање. То важи и за теологе.

Advertisements