На власт треба да долази смирен човек, коме није стало до власти у оном охолом смислу какву затичемо код властољубаца или оних који у потрази за њом промене своје ставове за једну ноћ допустивши да их власт промени. Власт је потребна не ради власти или демонстрације власти, но ради егоманијака који немају минимум послушности, или разумевања за друге. Улога смиреног је да смирује. Али и да дејствује! То је власт. Јер, заиста треба ударати преко носа речима оне који се надимају а траже власт болујући од њеног недостатка.

Чудно је колико властољубаца има, чак и у најнижим нивоима различитих институција и међу лажно скромнима. Не мора то нужно да се укалупи у политичке форме. То је болест сујете да се о некоме против своје воље мисли више него што му припада. Искрена особина власти је да се не надима, нити да насилно изнуђава поштовање од других. Свуда има властољубаца. Поновимо: од најнижих до највиших институција. Чак и у хијерархији Цркве а не Цркве саме по себи као да се тобоже Христос надима тиме што је Бог.

Властољубци су махом самољубци, док властодршци су махом другољубци. И они који траже слободу од власти болују од власти јер нити имају власт над собом, но опет траже да им се други покоре у њиховим идолатријама које су сами искомпоновали. Ако желимо поредак не морамо нужно да будемо надмени у тој власти. Једно је строгост а друго је надменост. За Христа је писано да је говорио као онај који власт има, али и да се није хвалио тиме што је једнак са Оцем. А како данас власт говори? Као Сатана са Богом: оног ко је узвишенији речима поштује а делима одбацује, док ниже од себе попут страдалног Јова гледа да уништи. То, наравно, не видимо одмах, јер је елоквентоност демагогије у томе да очара жртву, хипнотише, па када је паралише разним обећањима, над њом да самог себе као паразит издржава.

Питам се да ли је одувек уопште било  идеалне политичке владавине и идеалног политичког лидера? Или смо заборавили да наша постојбина није на Земљи него на Небесима па нам је лакше да се хватамо за друге модусе постојања. Или бисмо такву власт над којом бисмо и ми могли да владамо и унутар ове сфере изграђујемо своју сферу битисања? Али, не личи ли то помало на оно фамозно а подељено царство унутар Царства које је једном неко пало биће пожелело?…

Advertisements