Пре него што се у било шта умешаш, по свом или туђем уплитању, преиспитај се докле смеш и можеш ићи а да се то не одрази неповољно по тебе и друге. Углавном, проблем лежи у томе што нас у проблеме увлаче непотребно они који сами не могу да их реше а хватају се бестидно за првог пролазника као да је он дужан уместо њих да их реши. Толико ту незрелости и глупости има. И Адам је морао сам да се суочи са својим избором који је донео на штету себе и творевине. Свако је одговоран за себе али се сам не спасава без другог.

Но, то је Литургијска димензија коју људи превиђају а хватају се параноидно за спасење своје позиције у свету кроз другога. Бркамо небеску и историјску сцену, и идемо још даље па их сулудо поистовећујемо. Тако спасење постаје не вечни живот у Царству небескоме него богат а пролазан живот у царству земаљскоме. Толико ту мало праве вере има јер се стално тежи обоготворењу свих материјалних аспеката који уместо Бога гарантују нижу сигурност. Сама по себи материја није зла али постаје пропаст када човек почне на њој да стимулише и гради свој идентитет а не приоритетно на Богу Тројици.

И као по правилу, наш грех маловерја се увек промољује неприметно и пуштајући корење кроз све наше егзистенцијалне односе са Богом, светом и људима.

Advertisements