• Већа пуноћа лежи у давању неголи у поседовању. Ако немаш нешто да подаш онда барем отвори срце за цео свет у светој тишини.
  • Морал није мерило спасења али је најреалнији показатељ стања душе. Он нема право да суди али има право да открива.
  • Лажан стид две користи тражи.
  • Истински слободан је онај који превазилази закон али није свако законит и слободан ко га превазилази.
  • Пад се не препознаје из своје већ из перспективе Другог.
  • Променљивост осећања долазу од непостојаности духа који је захватан подвојеним жељама.
  • Искрена љубав не мари ако ће бити повређена зарад освешћивања другог.
  • Одлучити се за другога – то је љубав.
  • Врхунац смирења се огледа у подржавању другога када то војује и против наших интереса.
  • Не можемо унапред себи одредити агонију кда не познајемо околности и  себе из будућности.
  • Истинска љубав се мора оградити од пристрасности и према сроднима и према странима.
  • Шаљив човек два спасења има: наду и разум.
  • Увек желимо супротно од жеље у којој стојимо.
  • Гледати даље насупрот страдањима – то може само онај у кога је есхатон ушао пре него што ће сви ући у њега.
  • Наша слобода се не огледа у условљавању туђих слобода, но у савлађивању њених условљавања.
  • Од других не можемо тражити више него што њихове могућности допуштају.
  • Не можеш бити футуриста без Христа.
  • Волимо патрологију све док подражавају наше мисли – после се разилазимо.
  • Некоме и добро и зло имају исти укус, па некритичким ставом допушта себи подвојеност и једне и друге стварности.
  • Да би функсионисао један општи поредак онда би свако понаособ морао да жртвује свој лични поредак.
  • Ако не можеш да волиш оно што радиш, онда мораш да нађеш извор своје љубави због кога ћеш то да радиш.
  • Коме не дајемо погледа – томе не дајемо љубави.
  • Кога нечија љубав не поучава она га чини размаженим, а када размаженост дође до изражаја онда се љубав укида.
  • Где нема смисленог садржаја, како у рационалном поимању стварности – тако и у онтолошком примању благодати, настаје празнина и бол.
  • И када човек засити све своје апетите, он не може доћи до места спокоја у свом срцу јер ће увек једно недостајати – Бог.
  • Љубав нема своју вољу али себе доводи у питање као истину ако другима допушта сваку вољу.
  • Човек је сигуран тамо где се добро осећа и човек је добар тамо где се сигурно осећа. Ето шта је Црква…
  • Човек се по постављеном питању познаје.
  • Лична проблематика се не може рефлектовати на догматику. Али догматика има моћ да усмери фрустрације од постојања.
  • Наметање себе је атак на другог.
  • Поседовање не раздужује.
  • У лажи су дугачке руке.
  • Прониљивост није исто што и одмеравање. Тамо је увиђање истине без осуде  а овде свака лукавост која кроз осуду тражи своју заштиту и интерес.
  • Читање без расуђивања води у статичност.  Ако се мора бирати онда је боље вежбати се у расуђивању без читања.
  • Народ воли да примећује неправду али није спреман да одважно и одговорно сведочи против ње.
  • Лажна трпељивост многа роптања има и у сваком роптању стоји одраз жртве.
  • Религиозни фанатизам тражи смрт ближњега на рачун Бога.
  • Бога спознајеш колико духовно напредујеш. Друго је то што ми на темељу регресије умишљамо спознавање.
  • Недољиво искушење за сваког хришћанина јесте нетрпељиво подушавање других.
  • Ако желиш да победиш неку своју страст – приведи је Богу на богослужење. А ако у теби тиња нека ниска страст према некоме – онда њега приведи Богу заједно са собом.
  • Жалосно је своју прву јутарњу снагу давати свему ономе што није Христос.
  • Само искомплексиранима припада величање својих дела.
  • Највећи страхови се крију иза лажних врлина.
  • Ко не уме да реши проблем брани се иронијом.
  • Ниједан посао није тежак сам по себи, он тешким постаје због рада са неразумним људима.
  • Народ има ружну склоност да свему што је лепо не може приступити док се претходно не наруга.
  • Пакао који смо раније себи припремили сада је време да кушамо.
  • Сви су исти и ништа се није променило, само се не виђамо често па од радости када се сретнемо тај недостатак не (желимо да) примећујемо.
  • Мудрост није у снисхођењу очајника али ну у бунту гордељивога.
  • Егоманијаци и своје минијатурно давање љубави сматрају нечим космички грандиозним.
  • Сувише се поигравамо са својим нагонима и могућностима ума. Негде човек мора стати. Ако је човек.
Advertisements