box

Живимо у кутији. Удишемо буђ. Шта год кутија била: интернет, индивидуалност, самољубље, посао, фамилија, вера, итд. Кутија не штеди никога. Све, дакле, оно што демантује другог чак и пред парадоксалним присуством другог – ако не директно, индиректно сасвим могуће, али ипак не и нужно.

Кутија стоји. Не миче се. Не дише, нема поре. Не узвраћа поглед и поздрав руком. Рефлексија је саботирана. Поглед посматрача је фиксиран, једностран. Недостаје прожимање. Чак и ако га има у мрвицама циркулише вештачки на апаратима. Добродошли у „зомбиленд“!

Сваки човек живи у кутији сопственог постојања. Грчи се у њој. Ужива више понос него слободу али му је тежак сваки помак јер га кутија стиска, не омогућава покрет. Услед ушушканости у свој изграђени свет утисака кутије, човек не помишља да ли има нечег живог и другачијег изван кутије саме. Човек црпи напон постојања из батерије кутије. Отуда се бол увећава. Јер, потрошња, смрт, је неминовна. Треба изаћи из инкубатора. Извршити најпре царски рез. А онда обуздати напад агоније пред указаном визијом колико мртвих, у милионима, километрима недогледа, не жели да напусти љуштуре са којима су се поистоветили. Тек тада ће протагонист, пред лицем Другог, увидети своју заблуду али и заблуду других, а онда смело устати, поцепати кутију ногама и покушати да направи прве кораке, први новоеонски бат, пролаз до Стварности која не трпи калупе и форме. А онда направити револуцију и саблазан у очима других: покушати да живи. Да корача без система за наводњавање истине, без фантазама и таштине, са рукама у џеповима и ненаметљиво – као тек рођени странац.

Па опет, трагедија се тиме не умањује, јер преображени поглед ослобођеног и даље сагледава оне који су кутију која их жуља изабрали као модус свог бићетворења, самоизражавања, јер ослобођени жели да и други напусте своје самачке насеобине. Штавише, бол може да се увећа – и то јесте цена спознаје Другог Света – мада не по цену жртвовања пронађене слободе, одбијањем оних који бирају своју индивидуалистичку склупчаност и солипститичко усличњавање са квадратуром своје егзистенције и свега онога што самомњењем испуњава углове кутије.

Advertisements