Свако инсистирање да се истина генерализује, заокружи, фиксира, остави без могућности за другачије, постави у једносмерном каузалитету – било да је реч о једном баналном исказу, академској проблематици, или неком тренутном ставу државе и Цркве – унесрећује саму слободу  истине и доводи је пред ивицу баналности убивши у њој могућност другачијег. Најпре профанизује и десакрализује саму тајну која и распета оставља слободу другом.

Није сваки човек лажа али човек често не види да је у фрагментима истине до чије целине једино не долази. И докле год смо свесни да нам истина стално измиче, знаћемо да смо у најближем присуству од ње саме.

Једна је истина као што је једна Црква. Можемо имати различите ставове али не смемо њима унакажавати језгро Истине. Него Истинитим проверавати сваки покрет истине коју беспоговорно исповедамо за проверену гласину.

Advertisements