•  ум којим мислим, а понашам се као да немам домислити чиме.
  • очи којима видим, а понашам се као да се нема шта више видети.
  •  руке којима стварам, а понашам се као да немам делове уопште.
  •  ноге којима корачам, а понашам се као да немам где да идем.
  •  плућа којима дишем, а понашам се као да не вреди удахнути више.
  •  срце које пулсира, а понашам се као да се не догађа ништа ново у мени.
  •  осећања које зраче, а понашам се као да од туђих не зависим.
  •  живот који траје, а понашам се као да сам га сам створио.
  •  веру која даје укус, а понашам се као да она са мном нема удела.
  •  благодат која крепи, а понашам се као да заслуге припадају мени.
  •  молитву која плени, а понашам се као да не умем да разговарам.
  •  слободу да будем личност, а понашам се као да немам постојање.
Толико малодушност и гордост поједу захвалност и сахране оно што од њих остане.
Advertisements