Радо би мизантроп засукао рукаве да обделава злосмрадна земљишта. И понеког човека ако успе да заокружи у пролазу. Ништа тако из човека не истиска човека као искуствени прогон лица другог. Када стојиш пред оним кога волиш а он стоји пред тобом као мумија. Не говори, не миче се, зури негде поред тебе замишљен у нешто или неког другог. Далеко од твог фокуса.

Заиста је тешко не осетити се осујећен. Јер ниси без љубави да би био равнодушан. Равнодушни игноришу све оно или оне што на њих не личи. Љубећи је концетрисан у лицу другог. Узнемирава те отуђење другог. Његово одсуство погледа према теби. Осећаш да се догађа пакао одсуства другог који је само споља присутан. Изнутра одавно ништавило дрема. Биолошка смрт је смешна, јер ако односа није било ни пре смрти, онда је смрт наступила много раније. Зато неки и не осећају жалац бола јер нису ни имали однос, па како да примете одсуство упокојеног.

Аскетизам се очитава у ишчекивању другог, у проналаску његовог лика. То је болан, сталан, процес јер нема фиксиране позиције. Изјутра може да ти се насмеје а већ довече да те одриче. Превладавање таквих скокова може само неко ко велику љубав има. Без обзира на укус крви између зуба постојања. Агонија подсећа на борбу са својим злом, злом поистовећења са одбацивањем другог. Остати са другим, чак и када дијалога одавно нема, може само неко ко верује у могућност реанимације, васкрсења. Сусретати другог значи борити се. Ако је сагледавање сопствене агоније једина алтернатива, онда љубави нема. Ако се силом љубави каналише тензија агоније, онда има наде. Није свака борба, дакле, са замишљеним противником.

Срећем другог, дакле постојим. Ако рефлексије нема, љубав је распета на страни оног ко воли. Отуђени не осећа бол јер је изван односа који је сам иницирао. Пресечене су вене комуникације. Али једна страна, једна вена, још има крв у себи, још је способна да се повеже са другим. Још држи окренуто лице ка потиљку другог. Очекује лице. Можда је то Бог у односу према човечанству, можда само човек у односу према човеку. Треба се питати јер одсечени уд више нема чиме да се пита будући да је лишен тела којим се питао.

Да ли смо у Телу?

И да ли смо у Сусрету?

Advertisements