Боље је у смрти живети него нагоне своје изнова дражити. Човек би требао да је више изнад нагона. Али неретко нагони су све оно што има и што га одржава да комирано вегетира мислећи да је то све што од постојања има. Лешинари, по тој логици ствари, поседују изобилнију благодат од човека.

Страшно је бити човек. Треперити увек изнова између онога што јеси и што би требао бити. Морал се ту јавља као клише. Човек треба да превазиђе датост, пасивност, али осцилира између комарца и крви. Гамад је често једина дефиниција човека. На испиту мизантропије и најумнији су пали. Други постаје потчињена конзумација. У човеку као да живи неки кепец, канибал, који узгаја чељусти веће од држава. Он никада није смирена категорија. Незахвалност убија харизме. Одстрањује друге као дугметом. Па ипак, савијајући се под исконским нагоном да његова безумља нису апсолутно све шта га одређују, човек некад и несвесно изненади себе доброактовањем на које можда и није рачунао. Проговори из њега други којег је потиснуо. Пробуди се тад лавина која обрушава наносе врлина које је трипут протерао. Сломи се под сопственом величином да може бити бољи од гримасе коју са поносом представља. Чак и ако то није хтео.

Управо су то преломни моменти када се рађа нови човек. Човек којег није изабрао човек већ којег је неко други посадио унутар њега. Неко ко у себи не трпи дуализме. Бог. Онај Који спаљује срамоту, не и осрамоћеног. А човек тек тада, у проналаску новине, спознаје наготу свог постојања. Увиђа погледом другог све хладне шупљине по којима топлина светлости продире попут врелог камења које се ушушкава у болне тачке живог меса. Човек увиђа да је болестан свиме што јесте. И баш од тог момента почиње његово здравље. Баш зато што себе види као убицу, он добија силу да постане исцелитељ, а не само исцељен. Човек је подвојена сорта која кокетира са противречностима. И докле год је у телу, нема загарантоване позиционираности. Само тако можемо разумети провокативност Христовог, када позива на бдење: „У чему те затекнем, у томе ћу ти судити!“.

Advertisements