masks

Свако има своје холограме у којима жели пронаћи свој лик. Неретко га и намерно изгубити. Многи узимају на себе лица која нису њихова живећи главама других, док се живот бетонирано догађа негде другде у којима овакви типови не налазе себе. Управо је то срамоћење сопствене позиције. Живот се банализује. Своди на мртво месо које заудара еонима. Јер је на делу не само отуђење од другог, него управо оно најгоре незнање – отуђење од сопствене суштине и сврхе постојања. За бесмисленог чамотњака оваква позиција је једини смисао. Зато и нема бола у грудном кошу. Равнодушност је једини осмех. Заједљивост искрено опело над собом. Самоконцентрација долази до изражаја једино у позиционирању сопства над другим. Интроспекција врхуни у аутоеротичности. Непостојаност једини адут. Противуречност једина религија. Саможивост једини култ. Кочоперност каткад безазлена, не нужно сујетна. Килограм соли у устима. Такав је укус оваквог човека.

Па опет, незахвално је описивати човека који цмиздри над својом судбином. Можда и зато што други не види свој јад или што не осећа милиграм упитаности да ли са њим нешто није у реду. Можда и зато што су сузе одавно утрнуле за сагледавање светлоноснијих струна. Заправо нема другог у видокругу који би му рефлексијом свог постојања показао наличије соптвеног мучећег ребуса. Други нас увек подсећају на себе. На оног себе који није прождрљиво сахрањен ниским афинитетима јединог себе. И докле год не буде било других у близини, као реална потврда личног постојања, човек-монада, па тиме и човек-звер, ће увек у својим акцијама и реакцијама самопостојања измишљати ликове и улоге којих реално нема у свом окружењу, чиме ће се његова патологија застрањења само фиксирати и размножити.

Ако постоји нека морбиднија позиција од ове, онда је то одрицање свог конкретног бићепулсирња пред реалним другима у полтронском контексту поништавања свега-што-јесам зарад самоекспонирајућих и самовољних као да нисам-жив-никако. Тешко је заиста наћи своју главу, без поистовећивања са другима, али још теже, нађену, сачувати од оних који би да на одрубљену твоју поставе своју главу… Нарочито ако такав замах долази не само од стране приснодружбеника, него и са највеће инстанце државе и Цркве.

Advertisements