Пуно је ветрова који гоне човека

и он нема снаге да на неки ногом стане

свуда туче промаја живота

а он носи живот као пса

мислећи да је то све што има

јер је загледан у испијеност фрагмента

заборављен од себе

чак и онда када панично само чува свој вео

а не види трагедију којој се подаје

да у његовим рукама је

поводац од дресуре којом се одређује.

 

 

Advertisements