Докле ћеш ми у снове без снова долазити
ти, непозвани гост у ноћи који не љубиш дан,
докле ћеш ми хаљине цепати рукама без додира
ти, путник без постојаног седла који мотриш плен.

Докле ће кожа од урагана пуцати миришући смрадно
тобом, где крв слави уранак на ливадама црним,
докле ћеш ми дух силовати духом немирним, мучним
тобом, који ми не дајеш да приђем Богу Оцу више?

Докле ћеш тамом стизати на време да откључаш
силу којој не знам имена на имену моме,
докле ћеш громовима мучити пљујући ми у уста
злим духом, на пулсу врата а срца главе?

Advertisements