Мало који човек нема личне кербере пандемонијума када год га требаш увести у тајну присности и савета. Твоје речи колико год биле добронамерне и смирено интониране, у пројекцији сујетног параноида зачас постају осице са којима оваква сорта не воли кокетирање.
Откуда и када се јавио тај фамозни комплекс самоочувања без основа?
Ти си intruder самом својом појавом, макар не указивао ни на какав проблем уопште. И да га погледаш зеницама љубави, у њима ће наћи само леденицу претње. Принуђен си да скренеш поглед, да прећутиш нежност, у најбољу руку да игноришеш онога за кога си непожељан, и све то само да не би испало веће зло од твог добра.
Мораш да одеш у пустињу сопства, недођију самоизгнанства, да би поразговарао са оним ко не жели никакав проговор – да дијалогишеш са даљине. Све друго, колико год било благодатно са твоје стране, биће само насртљиви нож и лично наметање у деструктивним ћелијама онога ко те интерпретира. Јер он има своје умствене адвокате којима више верује неголи што верује твом присуству.
Зато, запитај се: „Зашто тражиш живог међу мртвима?“.
Istina,do koje se tesko dolazi…trnovit put..
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Веома. Поражавајуће је колико нам овакав приступ измиче само зато што нам делује нелогичан.
Свиђа ми сеСвиђа ми се