тужан сам до смрти

што ништа не могу задржати

што не могу све испробати

сваки дах прогутати

сваку птицу за крила ухватити

јер сам сам и кад нисам

окован вихорима бројним

смртима које морам стопут убризгати

у свакој вени која јесам

кроз нестајање протицајући

чекајући милог Бога

на вашару мојих осећања

на тезгама мојих изопачености

на панорами мојих усамљености

радостан само када нисам зао

када не мрзим никог

када требам сваког

као што дете треба игру другог детета

јер, ипак…човек сам…

тужне радости за излазе многе

за све нас.

 

 

Advertisements