У овој ноћи која не бира боре
Требам те још једном, Господе
Далеко од метежа, ларви, глуме
Свих хорова синедриона света
Што се за своја права, мисли ломе
Јер у овој тишини налазим себе
Погледе Твоје што се роје
Пулсирајући новим ехом
Које ни васиона не разуме.
Хвала за Тајну Твоје присности
И за сва Твоја ћутања
Јер када пољубиш грешног
Он више не тражи разлоге
Твог наивног одсуства, кад зна
Да Си ту и да никад ниси одлазио
Дајући му Себе
Да свет из вишњег угла разуме.

 

 

 

Advertisements