Да не заборавим, Господе
Укусе свих Твојих добара
Којима украсио си ме,
Да не превидим суровошћу батргања
Између ларви и трулежа
Свако ново јутро
Којим пробудиш свих плућа свет,
Да не закасним једном
(оним „једном“ што се често понавља)
На увек исти сусрет нестворени
Којим капаришеш
Да ужегло обрете ново постојање
У којем црв не бунтује,
Сети ме се, Господе
Не заборави кад заборавим Те
Удари шамар трезвености
И кад не очекујем бат корака
Којим походиш пролазност
Да се не усудим да ме нема
И да не заборавим укус Духа
Који срце сваког хоће да милује
А оптужују Га да би само да мрви
Мислећи да Бог на њихово злодејство личи.

 

 

 

Advertisements