Само за туђу радост знам
Јер моја у мени не живи више
И нема више ничега што би ме
Подићи могло изнад даха
Све је жал, смутња и пакао
И немам речи ни за ког
Најмање за кушаче мог поверења
Помислим и на Христа понекад
Али немам силе којом бих се приближио
Јер моја слобода дуго чека знаке
Све је тајац и чекање
У овој старој кући на селу чији нисам домаћин
Да ова зебња у костима прође.

 

 

 

 

Advertisements