Немам речи

за сва трења која раздиру умом

васколику непостојаност

што димом крије шуму

хујим као просјак

којег ломи сваки ветар

и набасавам на себе

само кад сретнем

све што нисам ја

угледом одраза Твог

што се роји

попут пчела у кошници

на Твом медном Сабрању

где ми показујеш ново сопство

у проналаску човека.

 

 

 

 

 

 

Advertisements