У одсуству бића
Налазим нестајање
Трептај ока
Што вапије за Духом
Све дрхти
Па посустане
Клатећи страшило
Суровим надањима
А онда се тргне
Кад осети додир
Светлости нестворене
Иза чијег пулса
Промаља се лице
Окушане љубави
Оног Који увек живи.

 

 

Advertisements